Pandemija Gripa Informacije

U Srbiji je do juče potvrđeno 326 slučajeva obolevanja od virusa novog gripa H1N1, na bolničkom lečenju nalaze se 503 osobe, od kojih je 18 priključeno na respirator, navodi se u dnevnom izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Broj umrlih tokom jučerašnjeg dana popeo se na 17.

U Velikoj Britaniji umrlo je do sada 214 ljudi, a samo u prošloj nedelji registrovano je 64.000 novih slučajeva. U Poljskoj je umrlo pet od 385 potvrđenih slučajeva, a u Češkoj je novi grip odneo četiri života, dok je laboratorijski virus potvrđen kod 633 pacijenta. Hrvatska je juče potvrdila sedmu žrtvu.

Međutim, u ovim državama nisu proglašene epidemije, uprkos velikom broju obolelih, dok je u Srbiji to urađeno još pre nedelju dana. Takođe, epidemija gripa je proglašena u Austriji koja do sada ima tri smrtna slučaja, ali izuzetno veliki talas obolelih, a ranije epidemija je objavljena i u Bugarskoj. Mnogi građani imaju primedbe na zabranu posete pacijentima u bolnicama zbog proglašene epidemije, jer tvrde da se zbog poznate nebrige medicinskog osoblja o ležećim bolesnicima, koji su dugo u bolnici, otvara čitav niz drugih problema. Takođe, uobičajeno je da se o hrani i o ličnoj higijeni mnogo više staraju članovi porodice pacijenta nego osoblje.

Predsednik Radne grupe za praćenje pandemije gripa dr Predrag Kon pojašnjava da su kriterijumi za proglašenje epidemije različiti. Nadležni u Srbiji nisu doneli odluku o proglašenju epidemije samo prema broju obolelih, nego prema broju regiona, odnosno područja u Srbiji u kojima je virus bio prisutan.

– Sa predstavnicima svih regiona od juče je dogovoreno da se ubuduće uvodi drugačiji način praćenja broja obolelih, koji će možda građane zbuniti, jer će se pokazivati porast broja obolelih, iako epidemiolozi pominju da se prvi talas umiruje. Međutim, do sada smo laboratorijski potvrđivali svaki slučaj na respiratoru, kao i proveru virusa kod trudnica iz psiholoških razloga. Sada će lekari u domovima zdravlja svaki slučaj sličan gripu voditi kao novi grip, a nedeljno će se laboratorijski potvrđivati ukupno 50 uzoraka – objašnjava dr Kon.

Naš sagovornik kaže kako je bez dileme pandemijski grip opasniji od sezonskog, ne toliko po stopi smrtnosti koliko po činjenici da novi soj virusa H1N1 napada i ugrožava i potpuno zdrave i mlade osobe, što se kod sezonskog gripa ne dešava.

– Bolest je gotovo jednaka, ali se nikako ne može poistovetiti, jer su kod novog virusa iznenađenja češća i primećeno je da izaziva komplikacije kod zdravih osoba. Međutim, razlika u procentu smrtnosti između pandemijskog i sezonskog gripa biće enigma još godinama. Razlog je taj što se sezonski grip nikada nije navodio kao uzrok smrti, a sa druge strane, procena smrtnosti od pandemijskog gripa prati se u odnosu na lečene u bolnici, ali i ukupno registrovane slučajeve – dodaje naš sagovornik.

Epidemiolog u penziji i dobar poznavalac ćudi virusa gripa, primarijus dr Radmilo Petrović, negira da u ovom trenutku imamo veliku smrtnost.

– Sa gripom je uvek bilo tako, ali se sada tome posvećuje mnogo više pažnje, jer je bolja dijagnostika, laboratorija, svi mislimo o tome – kaže dr Petrović dodajući i da činjenica što smo težak oblik gripa bolovali tokom sezone 1999. i 2000. godine, nažalost, sada ništa ne znači, jer je reč o potpuno drugom virusu. Međutim, kako objašnjava dr Petrović, postoji u imunologiji takozvana „teorija prvog antigenog greha” po kojoj u genetskom kodu ostaje zabeleška o nekadašnjem susretu sa sojem virusa, koji nam pomaže kod naredne epidemije. Tako su susret sa virusom H1N1 imale osobe rođene u periodu od 1918. do 1957. godine.

Inače, još jedan kontradiktorni podatak „pada u oči” – iako Vojvodina ima veliki broj obolelih, malo je smrtnih slučajeva, dok je u centralnoj Srbiji situacija potpuno obrnuta. Dr Predrag Kon kaže kako se nameće jedini logički zaključak, koji je, istina, u sferi spekulacija, da se u Vojvodini građani daleko više oslanjaju na zdravstveni sistem.

– Lekari u celoj Srbiji moraju da shvate da ova bolest nije za šalu i da su dužni i da van svojih ordinacija, preko medija ili u lokalnoj samoupravi deluju i šalju poruke koliko je važno u slučaju simptoma potražiti pomoć lekara – kaže dr Predrag Kon.


[Politika]